A. OPŠTA NAČELA

U svom radu po sekcijama na fakultetima, institutima, zdravstvenim ustanovama i laboratorijama članovi DFS dužni su da poštuju pravila svoje struke i da ih primenjuju u smislu odredbi Statuta Društva i pravila ovog Kodeksa, nezavisno od svojih ideoloških, političkih ili religioznih uverenja.

Članovi DFS se obavezuju da poštuju univerzalne ljudske vrednosti, posebno:
- slobodu i nezavisnost naučnog rada
- jednakost ljudi i naroda, bez obzira na rasnu, versku i političku pripadnost
- slobodu i dostojanstvo ličnosti
- pravo na lično mišljenje
- mir i blagostanje
- rešavanje sporova mirnim putem
- borbu za istinu i protiv nepravde bilo koje vrste i bilo prema kome
- neophodnost da se svaka ličnost ceni na osnovu svoje sposobnosti za posao koji radi i poštuje na osnovu rezultata svoga rada

Kada se radi o članovima DFS iz zdravstvene struke, oni se moraju dodatno pridržavati kodeksa lekarske profesije sadržanog u Hipokratovoj zakletvi, prema kojoj treba da im bude najvažnija briga za zdravlje pacijenta, poštovanje lekarske tajne i apsolutno poštovanje ljudskog života i pravih ljudskih vrednosti.
Zalažući se za očuvanje opštih ljudskih vrednosti u uslovima neposredne opasnosti za miran život i razvoj građana Srbije, članovi DFS dužni su da se neposredno uključe u borbu za prava svojih kolega na rad i slobodu mišljenja.
Članovi DFS obavezuju se da istinito i blagovremeno obaveštavaju domaću i međunarodnu javnost samo o onome što znaju - o onome za šta su kompetentni. Zajednička im je želja da žive u savremenom demokratskom svetu mira, rada, blagostanja i uzajamnog poštovanja.

B. PONAŠANJA ČLANOVA

Pravila ponašanja članova zasnivaju se na načelima stvaranja, samostalnosti u radu, saopštavanja naučnog doprinosa i stalne težnje ka stvaralačkom radu i saradnje u kojoj svi dobijaju.

1. Načelo stvaranja ispoljava se rezultatom istraživanja koji predstavljaju povećanje ukupnog znanja u naučnoj i stručnoj oblasti u kojoj radi u odnosu na prethodno znanje.
2. Načelo samostalnosti u radu pretpostavlja postizanje rezultata koji predstavlja uvećanje ukupnog znanja samostalnim radom naučnika ili u međusobnoj saradnji
3. Načelo saopštavanja doprinosa ostvaruje se kroz usmeno, pismeno i kombinovano saopštavanje koje obavezno sadrži:
- predmet istraživanja (precizno izdvojen iz okruženja) i njegov obim
- primenjene poznate metode istraživanja ili jasan opis sopstvenog metoda za to istraživanje
- opis postupka istraživanja ili sam postupak
- jasan opis dobijenog rezultata uz njegov kritički osvrt
- precizno izdvajanje svog ličnog doprinosa u rezultatu
- upućivanje na primenu i dalje usavršavanje svog rezultata, odnosno upućivanje na mogućnost ekstrapolacije
- preuzimanje naučne odgovornosti prilikom saopštavanja svojih rezultata uz poštovanje dostignuća drugih.

Na isti način se saopštavaju rezultati bilo da ih je ostvario pojedinac ili da su rezultat timskog rada.

C. DELOVANJE ČLANOVA DFS

Pravila ponašanja članova DFS zasnivaju se na načelima praćenja prenosa postojećeg znanja i naučnih inovacija na našim prostorima i šire.

1. Načelo prenosa postojećeg znanja studentima ima za pretpostavku da student već ima određenu količinu opšteg znanja od kojeg univerzitetski profesor polazi kad mu živom rečju i tehničkim pomagalima prenosi stečeno ljudsko znanje iz oblasti u kojoj će student da radi po završetku studija. Pri tome, profesor je dužan da počne nastavu utvrđenim sadržajem znanje koje treba da prenese, da ukaže na metod prenosa znanja, kao i da znanje izloži određenim redosledom. Svaki drugi način održavanja nastave, a koji nije utvrđen normama univerzitetskog obrazovanja, suprotan je ovom kodeksu.
U slučaju kada profesor nije u stanju da u okviru svojih predavanja prenese studentima delove postojećeg znanja, dužan je da taj deo sporazumno prepusti drugom profesoru koji je to već uspešno predavao. U vezi sa tim potrebno je razvijati i koristiti instituciju kolegijalne rasprave o načinu uspešnosti prenosa znanja studentima i anketom konsultovati studente.
Studenti mogu da ulože prigovor na metod prenosa znanja koji obavlja svaki profesor, a u tom slučaju nastavno-naučno veće je dužno da prigovor razmotri i donese odgovarajuća rešenja.
2. Načelo provere znanja ispoljava se u obavezi profesora da se prilikom ispitivanja studenata pridržava stručnih i profesionalnih načela.
U toku usmenog ili pismenog proveravanja znanja studenata, profesor ne sme da ponižava i vređa ličnost studenta, a u svakom slučaju ne sme da povećava ili smanjuje ocenu njegovog znanja po osnovu lične simpatije, rodbinskih veza, prijateljstva ili društvenog položaja studenta ili roditelja studenta, kao ni po kom osnovu koji nije zasnovan na objektivno utvrđenom znanju kandidata.

D. PONAŠANJE SAVETNIKA (Mentora)

Pravila ponašanja savetnika zasnivaju se na načelima prenosa znanja i saradnje.

1. Načelo prenosa znanja obavezuje savetnika da saradniku prenosi svoja stečena znanja iz oblasti istraživanja i razvoja u obliku uputstava za dalji rad i određenih primedbi na rezultate nadgledanog rada. Pri tom on je moralno obavezan da posvećuje naročitu pažnju saradnicima posebnih sposobnosti i da potpomaže njihov razvoj.
2. Načelo saradnje pretpostavlja da savetnik u prenosu znanja i davanju uputstava za rad saradnika ne ponižava njegovu ličnost. Sarađujući sa svojim saradnikom, savetnik popravlja način, pristupa problemu, precizira mesto problema i određuje njegov obim u vezi sa već postojećim rezultatima, analizira delove ili celo rešenje, daje uputstva za nastavak istraživanja odnosno za neophodne izmene, upućuje na način saopštavanja dobijenih rezultata istraživanja.

Savetnik ne sme prisvajati rezultate rada koje je prema njegovim uputstvima dosegao saradnik, već može da saopštava te rezultate samo uz saglasnost svog mlađeg kolege, odnosno učenika.

E. PONAŠANJE U MEĐUSOBNIM ODNOSIMA

Prilikom korišćenja znanja svojih prethodnika u pismenoj i u usmenoj odbrani sopstvenog naučnog doprinosa, svaki član DFS dužan je da navede izvore (dela drugih autora) koje je koristio kao dokaze svojih rezultata. To se međutim, ne odnosi na usmeno opštenje sa sagovornicima.

Pravila ponašanja u međusobnim odnosima zasnivaju se na: saradnji u naučnom projektu, recenziji autorskog rada, proveri rezultata istraživanja, javnom istupanju, izvršenju radnih zadataka, objektivnosti pri izboru u zvanja u međusobnom uvažavanju.

1. Načelo saradnje u naučnom projektu obezbeđuje svakom članu mogućnost da učestvuje u nekom projektu zajedno sa drugima. Pri tome, naučnik može da ostvari svoj naučni doprinos koji se zasniva na idejnom rešenju drugog naučnika. Svoj doprinos sme i može da izdvoji na sledeći način:
- preciznim opisom idejnog rešenja
- utvrđivanjem dostignute granice znanja pre sopstvenog doprinosa
- preciznim opisom svog doprinosa
2. Načelo recenzije autorskog rada pretpostavlja obavezu recenzenta da utvrdi namenu rada (monografije, knjige, studije), izloži sadržinu i objektivno izdvoji naučni doprinos autora. U slučaju kada recenzent ne poznaje naučnu i stručnu oblast predmeta naučnog rada, odnosno, kada nema pregled dostignuća u toj oblasti, dužan je da se odrekne recenzije.
Autor može da traži proširenje skupa recenzenata kao i da uloži prigovor na recenziju, u tom slučaju se razmatra prigovor na način utvrđen zakonom i odnosi odluka koja se saopštava autoru.
3. Načelo provere rezultata istraživanja ispoljava se u objektivnom utvrđivanju naučnog i stručnog doprinosa određenog dela svakog pojedinca ili grupe, pri čemu se obavezuju stručne u naučne komisije za proveru da u obavljanju svog zadatka ne podležu bilo kakvim uticajima koji izlaze iz okvira objektivne ocene.
4. Načelo javnog isptupanja članova DFS obavezuje ih na odbranu istine, u skladu sa datom zakletvom "da će služiti istini i samo istini" koju su dali prilikom dodeljivanja naučnog zvanja. Iskazivanje nekog suda ili opisa na javnom mestu koji nisu naučno dokazani, obavezuje ih da naglase da se radi o pretpostavci na koju mogu da upućuju izvesna znanja o predmetu.
5. Načelo međusobnog uvažavanja obavezuje članove DFS da prilikom uspostavljanja međusobnih odnosa imaju u vidu naročito naučni i stručni doprinos svakog od njih. Ocena ovog doprinosa zasniva se na određenim merilima, na osnovu kojih svaki pojedinac određuje svoje mesto i odnos prema drugim članovima.

Ova merila za ocenu naučnog i stručnog doprinosa polaze od osnovnog stava usavršavanja već postojećeg naučnog i stručnog dostignuća, odnosno, novog pronalaska i naučne istine u određenoj struci.

F. SUD ČASTI

U cilju obezbeđenja poštovanja Etičkog kodeksa DFS obrazuje se Sud časti DFS za izricanje sankcija za kršenje ovih pravila.
Sud časti sastoji se od pet članova koje bira Skupština Društva na vreme od čeitiri godine, a iz redova članova DFS.

G. PREKRŠAJI PRAVILA ETIČKOG KODEKSA

Prekršaji pravila Etičkog kodeksa mogu se ispoljavati kao:
- nepoštovanje ljudskih prava
- nepoštovanje Hipokratove zakletve
- prisvajanje tuđeg naučnog dela kao svog (plagijat), odnosno, ne navođenje izvora koji je korišćen prilikom dokazivanja sopstvenih naučnih rezultata (rad bez bibliografije)
- ponižavanje ličnosti saradnika i/ili studenata
- prisvajanje rezultata saradnika od strane mentora i tutorski odnos prema mlađima
- nepoštovanje načela međusobnih odnosa (saradnje, recenzije, uvažavanja)
- korišćenje katedri u političke ili lične svrhe, kao i naučne ustanove odnosno institucije od posebnog društvenog značaja
- izmišljanje kriznih štabova i manipulacije ljudima, kao i njihovo zloupotrebljavanje

H. SANKCIJE ZA PREKRŠAJE

Uzimajući u obzir težinu prekršaja i stepen njegovog uticaja na rušenje ugleda članova DFS, kao i samog Društva, Sud časti može izreći prekršiocu jednu od sledećih mera:
- opomenu
- opomenu pred isključenje iz DFS i UFJ
- preporuku za lično odricanje od članstva
- isključenje iz DFS i UFJ

Ove mere Sud časti može izreći kako aktivnim, tako i penzionisanim članovima DFS.